Tiho spava u svilenim noćima,
tragajući za nečim neviđenim.
Putujući negde daleko na veselom izvoru,
tone kao gorko vino iz tamnog podruma,
budi se u tajnama pepela u maglovitom vihoru,

Čekanje osta samo tužno čekanje,
prosuto tepihom nestvarnih zvezda.
Zaustavljeno vreme u tragovima istine,
u moru plavetnila prosuto slutnjom-
sve dublje tone u lepoti zagrljaja,
hodi ka nestvarnom životu u prostim bojama.

Meeldib! 8