19.08.2013
58, Prokuplje, Serbia
Ponekad kad je leto već prošlo a jeseni još nema nastupa nekakvo među-doba kome jedino šetnja može dati pravi smisao.
Ljudi postanu nekako setni, a priroda tiha i pitoma.
Sve u svemu pravo vreme da čovek zastane i osvrne se oko sebe.
Jednom se za vreme takvog među doba, moja sasvim obična šetnja pretvorila u dilemu koja će me pratiti celi život.
Naime prišla mi je jedna devojka sa vrlo smešnom kapom na glavi i ćutke , očima zatražiila da pripali cigaretu.
Pošto je duboko povukla dim podigla je pogled i ponovo se ćutke zahvalila. Imala je oči koje govore. Takvim očima jezik nije potreban.
Upitah nešto tek da tišina ne pobedi a onda je sve ostalo u sećanju ostalo kao trenutak i ako smo nastavili šetnju skupa i proveli dosta vremena u razgovoru...
a onda drugi trenutak kad mi ostavlja svoj broj...
obećah da ću se javiti koliko već...
njena kapica koja nestaje u daljini i moj korak kroz razvejano lišće.
Ne pozvah nikad a od tada mnogi koraci miniše praćeni vetrom u vetar i nepovrat da stignu...
lišće koje se tako nežno ptosu trag nam zatre.
Uvek sam se pitao kuda bi me koraci odveli da sam ispunio obećanje...
Ljudi postanu nekako setni, a priroda tiha i pitoma.
Sve u svemu pravo vreme da čovek zastane i osvrne se oko sebe.
Jednom se za vreme takvog među doba, moja sasvim obična šetnja pretvorila u dilemu koja će me pratiti celi život.
Naime prišla mi je jedna devojka sa vrlo smešnom kapom na glavi i ćutke , očima zatražiila da pripali cigaretu.
Pošto je duboko povukla dim podigla je pogled i ponovo se ćutke zahvalila. Imala je oči koje govore. Takvim očima jezik nije potreban.
Upitah nešto tek da tišina ne pobedi a onda je sve ostalo u sećanju ostalo kao trenutak i ako smo nastavili šetnju skupa i proveli dosta vremena u razgovoru...
a onda drugi trenutak kad mi ostavlja svoj broj...
obećah da ću se javiti koliko već...
njena kapica koja nestaje u daljini i moj korak kroz razvejano lišće.
Ne pozvah nikad a od tada mnogi koraci miniše praćeni vetrom u vetar i nepovrat da stignu...
lišće koje se tako nežno ptosu trag nam zatre.
Uvek sam se pitao kuda bi me koraci odveli da sam ispunio obećanje...
Liczba odwiedzin: 61
(y)...(y)
hvala komšinise...
Odličan smisao za formu kratka priča, jasna i kratka rečenica, opisi, iskazana emocija, bravo!
Hvala Ljiljo kratke price u poslednje vreme najradije pisem dopada mi se ta forma
*HI* *THUMBS UP* *YES* *BYE*