Kad bi jastuk umeo da priča,
šta su usne na rastanku rekle,
dok je jedna umirala ljubav,
suze su mi iz oka potekle!


Neverstvo me njeno već danima boli,
ostala mi rana u grudima,
još uvek je volim, život bih joj dao,
kad bi jastuk beli ispričati znao.


Ćuti jastuk, ćute usne moje,
dok sa tugom našu sliku gledam,
želela je, nije bilo davno,
da joj srce zbog ljubavi predam.


Eto, tako prođe jedno vreme,
jedna ljubav sa čarima svojim,
u tišina razmišljam o svemu,
rastasmo se, ali još je volim!