Dama Pik 3

09.septembar Leta gospodnjeg 2011

19h45min.

Kraj još jednog ,sparnog i napornog dana,

u predgrađu jednog mirnog i malog grada u provinciji,

Suton polako gasi vrelinu ,kojoj smo izloženi dosta dugo.

Ne pamti se ovolika suša u zadnjih par godina,!

Požari na sve strane....

Ljudi polako izlaze iz svojih klimatizovanih domova, i izlažu se prijatnoj svežini, koja polako ali sigurno nadolazi...

Mlađi se uveliko spremaju za većernji izlazak....

A u mojoj duši napokon mir !!!!

Zavalio sam se u svojoj baštenskoj stolici ,i otvorio ledeno „Pils“pivo , koje me vraća u život.

Sam taj suton polako oživljava i mirise cvetova, koje polako počinju da daju svoje zanosne mirise,,,,

Ulična svetla počinju da se pale, i daju neki novi odsjaj tom danu.

Ima li šta lepše ?

Za mene , u tom trenutku nee.

Osećam da svaki deo moga tela treperi odnapora ,kojima sam bio izložen ,prethodnih 15 –ak dana.

Kosa mi je slepljena od znoja i prašine, kapci otežali,

U očima osećam zrnca mikronske prašine,

A telo je prekriveno slojevima sasušenog znoja...

Ali mi to trenutno ne smeta!

Kasnije ću se izložiti dejstvu blagotvorne nam vode, pa ću i te ostatke prošlosti,

Nadam se ublažiti.

Sa Damom Pik se više ne čujem !

Ni telefonom, niti se srećemo na netu.

Prekinuli smo svaki kontakt...

U proteklom periodu smo imali ,uspone i padove,

Mnogo nežnosti i pažnje, a možda i ljubavi,

Ali i ogromnih nesuglasica , nerazumevanja i teških reči.

U pojedinim trenucima je tako topla, mila, puna emocija,

A onda iznenada impulsivna, histerična,ljubomorna,egoistična i tvrdoglava..

Pravi mix emocija.

To treba izdržati !

Provodili smo sate i sate u dugim noćnim razgovorima,

Odlazili na počinak sa puno emocija i budili se ,takoreći zajedno,

Pili zajedno kafu sa mlekom , iako smo udaljeni stotinama kilometara...

Ali sa druge strane veze je bilo ono drugo, nama milo biće..

Verujem , što svaki normalan čovek u podsvesti želi.

U početku mi to nije smetalo,zarad tih lepih trenutaka ,kojih sam u svom životu(moram priznati), imao tako malo ...

Ali , i ja sam samo ljudsko biće, imam svoje limite.

Sve mi to liči na kako kažu stari mudri ljudi „Cigansku ljubav“(bez uvrede za Rome koje izuzetno poštujem)

Shvatio sam da mi to nije potrebno, bar ne u ovim godinama!

Jednostavno, nemam više snage , a ni želje.

Smisao života mi je odavno izgubljen u svim ovim dešavanjima ,kojima smo bili izloženi u zadnjih dvadesetak godina...

U životu sam postigao ,mnogo više nego što sam i očekivao,

imam dva predivna odrasla sina, koji ne žive sa mnom, ali su na pravom životnom putu,

Imam dom u kom se osećam sigurno, tj. zaštićeno,

na poslovima sam bio izuzetno cenjen, i prošao put od fizikalca, pa sve do tehn. direktora, radio u inostranstvu,

Imao kintu i više nego što mi je potrebno,

bio čak i na ratištu , ali ne kao dobrovoljac..

Imam dobar auto etc.

Sve ovo prethodno napisano, nije nikakvo hvalisanje, jer mi to nije namera bila..

Hteo sam reći , da više nemam nikave želje i očekivanja u budućnosti,jer sam ostvario mnogo više od većine nas...

Ali najmanje vremena sam posvetio SEBI...

U Dami Pik sam video osobu , koja mi je mogla vratiti NADU, u ljude , u žene,

u Život...

Da li je to bila moja fantazija ?

Saznaćete vrlo brzo...

Like! 9