Dama Pik 9

Prijatan umor zavladao je svim našim čulima!!!

Osetio sam da više ne vladam svojim telom,umom,

okupanog ,prijatnim osećajem ljubavi,strasti,zadovoljstva,

i čega sve nee...

Dan je polako ustupao mesto,tami .

Večernje senke su se polako spuštale na grad,

ulične svetiljke zatreperiše i najaviše kraj ....

Nebo je bilo prošarano rojem svitaca,

Koji su se pojavili takoreći niotkuda,

Poputpustolovnih usamljenih zvezda,

lebde vazduhom,dižući se i spuštajući,

kao na talasima nemirnog mora ,kao da se klanjaju.

U istom ritmu paleći i gaseći svjoje male fenjeriće,

šaljući nam neku tajnovitu poruku!!!

Vreme je da se vratimo u surovu realnost...

Polako izlazimo iz „gnezda“, i utapamo se u sveopšte sivilo

grada, u gradsku večernju vrevu...

Ruka u ruci,

Lagan, graciozan hod Dame Pik ,

ukazivao je na njeno trenutno raspoloženje nakon svega doživljenog..

Imao sam feeling, da lebdi u bezvazdušnom prostoru,ne dodirujući tlo...

Još uvek pijan od naglog naleta svih tih emocija ,...

Teško sam se vraćao u normalu!!!

Iskreno ,nisam ni želeo,....

Odjednom zastade !!!!

„Šta li je sada???“, zapitah se tiho .

Pogledam ,

butik exlusivne ženske garderobe.

„Neće valjda?“zbunjen sam,

Ali da , odlučnim korakom ulazi!!!!

Pomno razgleda, i pita za moje mišljenje !!!!

Normalno,ja potvrđujem,(klimam glavom ,like horse),

Tako me je deda učio, nekada davno...

„Da li bih možda trebao da joj priuštim šta od svega!?!“

Da na taj način iskažem zahvalnost za sve proživljeno?!?“

Kao da je osetila moju nedoumicu i konfuziju ,

naglo izlazi....

Nastavljamo dalje, ali više ništa nije isto....

Posle desetak metara Zlatara,

Isti scenario, ali srebro je u pitanju!!!!

„Zašto srebro, tebe treba optočiti u zlato!!!

Ti to zaslužuješ“, komentarišem...

„Ne volim tozla,alergična sam na njega“, skromno progovara...

I tako zaređasmo,

par zlatara, i butika su nam bili usput.......

Polako se „treznim“ !!!!

„Da li je moguće???“

Ne komentarišem,prepuštamse događajima....

Večera se odvijala u bašti jednog zaista predivnog restorana.

Laganatiha evergreen muzika,

prijatna noćna svežina,

razigrana Dama Pik,

doprinosili su da sve bude idealno...

Ali u mojoj duši nemir,

Napet sam do bola...

Nemogu da se opustim , iako to očajnički želim.

Osećam da nešto nije u redu!!!???

Ali šta ???

Šesto čulo je podivljalo,

Svi alarmi su uključeni,

Sirena ne zavija, nego vrišti,

Crvene lampice su popaljene ,ritmično se pale i gase,

Pokušavam da se resetujem, ali bezuspešno.

Naizgled Ok,a opet nešto ...

To be continue...

Like! 11