Zvoni telefon. Zoves. Po koji put zoves. Zelis oprostaj. Poslednji put . U sebi govoris da si gad,da ti je zao,kajes se. Molis se da se javim. Tututututu... poziv odbijen.
Srce ti udara kao ludo u glavi odzvanja zvuk odbijenog poziva. Shvatas sve vise da gubis. Izgubio si. Poslednju tvoju igru ovog puta sam dobila ja. Oduprela sam se tebi. Tvom andjeoskom liku lazova. Tvom liku kojem bi oprostila svo crnilo ovog sveta. Bezi. Idi. Nestani. Da zoves prestani.
Shvatas bol koji me boleo,osetis suze koje su tekle,dises a kao da si vec mrtav,slep si a vidis sve... Vraca ti se sve. Sva bol pripisuje se na tvoj racun.
Zelis da me vidis imas taj neopisivi osecaj u grudima koji te prosto gusi,zelis da vristis moje ime da urlas...da umres. Nemoj umirati. Gore ti je ovako. Gledas se u ogledalo vidis samo stranca od besa na sebe bi plakao a volis me,jos me volis a gubis me gubis me a ne boris se za mene pa ko te jebe. Ljut si. Bes ti je u ocima. Besan di na sebe,na mene,na vreme. Na ovo prokleto vreme koje te gusi,snnovi rusi. A snovi propadaju kao da si proklet,od ljubavi otet,mrzljom vodjen da prodjes tamo gde nisi nikad smeo a nisi ni trebao. Vristis u sebi bol te idalje gusi jer gubis mene a gubis i sebe,u sivilu vremene postajes jos crnji...ne vidis tugu samo vidis ponor,sati prolaze java postaje horor. Sada ti nedostajem,gledas u mobilni nece stici poruka dzabe cekas. Sad shvatas. Shvatas me. Shvatas moja lutanja,cutanja,padanja,stradanja...shvatas moje strahove,moje jecaje,suze,moj bol,boj greh,plac smeh...sad shvatas sve...sad shvatas da sam govorila istinu kad rekla sam da volim te.

Like! 8