Ja sam imao svet,
u kom' si zivela ti,
a ti hladna kao led,
nijednom da pomislis,
kako je odvratna stvar
kad ostanes sam.

A ti si hodala,
sa nekim ljudima koje i ne volis,
uvek se trudila,
osmeh na usnama dobro da namestis,
i lagala me,
da tako je najbolje za tebe i mene.

Zar si morala,
moj svet od secajna crno da obojis,
dan da mi nije dan,
svoj bol da pijem sam,
da zaboravim,
da lazes ko' pre,
da tako je najbolje za tebe i mene.

Ti ne shvatas ko je ko,
a shvatices kad sve izgubis,
i pitam se,
da li pomislis,
ko ce s'tobom biti
kad ostaris.