Nazvala me jutros poznanica,inace vremesna dama, i ispricala njenu jucerasnju dogodovstinu.
Poranila kaze zbog nekih obaveza.Najavljivali su za jucerasnji dan nestabilno i kisovito,pa je sa sobom ponela kisobran,ne onaj mali na rasklapanje,vec veliki.Jes da je glomazan, ali i sigurniji u slucaju da zaduva.
Autobus pun putnika,vreme kad ljudi odlaze na posao,ali uspe joj da nadje jedno slobodno mesto na samom zacelju .Nov model vozila,udobna sedista,i naravno tu je i klima.
Ja,nastavlja pricu ona,kako sedoh osetih da klima direktno u mene bije,vrteh se levo,desno,da nadjem pravi polozaj,ama ne vredi.Na kraju se dosetim,rasklopim moj veliki amrel,i bogami pomoze mi.
I tako se ja lepo opustila,kad krajickom uha cuh prvo prigusen kikot,pa onda sve jaci, intenzivniji da bi se pretvorio u gromoglasan smeh.Cini mi se sav se autobus tresao.
Polako da nekog ne cvrknem po glavi sklopim kisobran i vidim sve oci uperene u mom pravcu,i svi putnici se grohotom smeju...dosetim se da je to zbog mog rasklopljenog kisobrana,i kao da se pravdam u jednom dahu rekoh...narode,nisam ja senilna,i znam da autobus ne prokisnjava...ali ova mi klima ne prija!I pridruzim se sa smehom ostalima.
Ubrzo stade autobus na stanicu,vecina ih izadje,pa i ja,prilazi mi zena jedna od saputnica,pruzi mi ruku i rece...gospodjo,hvala vam,ovo mi jutro nije obecavalo dobar dan,ali vi ste me od srca nasmejali,i ovaj dan ulepsali!

Like! 47