Prekrasno jutro ovog dana, krenula u setnju pa ajd da svratim do apoteke,unutra njih nekolicina ispred mene.Cekam strpljivo,nigde se ne zurim.
Gospodin ispred mene dodje na red upita apotekara za kutiju Bromazepama.
Izvinite,sedative ne dajemo bez recepta-glasio je odgovor.
Covek uporan,rece da ima problema sa srcem,potrebno mu je nesto za smirenje,da nije socijalno osiguran, ovde je privremeno,zivi i radi u Svajcarskoj.Apotekar mu na to odgovori da ode privatnom lekaru,on ce mu prepisati sve sto mu treba.
Covek, pre nego sto ce zalupiti vrata u besu rece-I to o mi jos treba,da dajem pare na lekare?!Mi prisutni zateceni njegovim recima,prokomentarisasmo svako na svoj nacin...
Posle obavljene kupovine produzim glavnom ulicom obasjanu suncem i sretnem Nju,deviznu penzionerku,tu je negde mojih godina,vidjala sam je cesto na zabavama.
Upitam je sto je nema?Nekada je dolazila redovno.-Znas od kad su poskupeli za citavih sto dinara, ne isplati mi se.I sta dobijemo za veceru, parcence mesa,malo salate...
Mani hranu,ja cu njoj,malo razonode, veselo drustvo,to nama treba.Vidim ovdasnje penzionere koji zive od danas do sutra,niko se ne zali,svi su veseli, razdragani.Zive vise nego skromno,odricu se mnogo toga,ali hoce bar na nekoliko sati da nahrane svoju dusu.
Ne isplati se vise opterecivati sebe sta ce nam doneti sutra-verglam ja dalje...
Obori me zena s nogu kad mi rece-Jes,a sta ako se zarati,pa prekinu da mi salju penziju?!
Od cega onda da zivim?
Smrce mi se pred ocima,promumlam nesto,i odem!U meni sve kipti od besa,
onaj sto izmisli izreku...KO VECU KESU IMA SVE TEZE JE DRESI...jes bio u pravu,tako je i nikako drugacije!

Like! 15