Ceo novembar je bio neuobicajeno topao, za ovaj deo Evrope.
Svaki slobodan trenutak sam koristila za setnje,i tog dana krenula ne
kao po obicaju sama,vec sa prijateljicom.Stignemo do industriske zone,i
velikog parkiralista za teretne kamione.A oni,kamioni prave drumske
grdosije.Prolazimo pored jednog od njih,u trenutku kada iz kabine izlazi
omanji covek.Moja prijateljica,em glasovita,em nagluva,razdra se:
-Pogledaj!Kolicki coveculjak,a kakvu grdosiju vozi?!
Covek se okrenu k nama,lice razvucenog u osmeh,i progovori "po
naski"-Vozi, vozi mali covek.....
Mi se prvo ukipile,pa postidele,nesto promumlale pa u beg, on bi covek
kanda jos pricao, al mi neimadosmo hrabrosti posle onog blama.
Nastavile mi setnju i trtljanje,i dosle do zakljucka...
Jes da nas jezik i nije neki SVETSKI...
Al smo zato MI svetski.
*THUMBS UP* *THUMBS UP*
Hvala! *BYE*
Ma svaka ti je na mestu Danka... *YAHOO*
To kazes ti draga moja budo,a sta kazu drugi? :-{}