Hm…

Jel to u nekakvom genetskom kodu muškarcima da jure one koje ne mogu da imaju?

Il da kažem one koje ih ne fermaju ni 5%?

Nekako kao da oko njih obleću a ove koje se trude toliko oko njih …na njih ne daju ni grama pažnje.

One koje se ubiše da im iskažu osećanja i koliko im znače otkače najbrže moguće.Mada najčešće one nastavljaju da trče za njima bar još neko vreme ili ih u najmanju ruku proglase kasnije najvećim ljubavima.

A pošto je većina žena ubeđena da su ovakve igre privlačnosti izgleda samo za klince.

I da su iste ostavile još u školskoj klupi kada ih je vukao za kosu dečak koji im se najviše sviđao.

Pošto su ubeđene da su one, ma koliko neki muškarac godina imao a koliko one,zrelije i da veoma dobro znaju šta u životu žele a šta ne…

Kako to da su kod nas uporni gotovo uvek oni na koje ne obraćamo pažnju?

Oni koji se toliko trude da iskažu svoja osećanja i ponude nam gotovo sve?

Kako to da mi takvima i ne pružimo priliku u najvećem broju slučajeva već odlepršamo kod tog nekog koji nas ne shvata ozbiljno ma šta učinile?

Kao da namerno želimo da patimo.

Kako kada je sad taj neki tu.Neko ko je moguće po svim našim kriterijumima bolji u svim sferama od onog koji nam se dopada i a kojim se rađaju one najlepše iskrice?

Zašto tog nekog nazivamo smaračem i ništa nam nije dovoljno dobro šta god uradi?

A on se jadan trudi i trudi da pokaže da bi nam pružio sve što poželimo?

I na posletku…

Odemo sa onim koji nas ne ferma,mislimo kako smo osvojile svet i kako je ovaj život prelep i čaroban.

Isti zbriše nakon samo malo trenutaka tokom kojih se lepo poigrao.

Mi ostajemo same i pitamo se kako bi se ponašao da smo se prema njemu postavili kao prema “smaraču”?

Onako hladno.Odbojno.Rezervisano.

Ali duboko u duši znamo da nismo tako mogle jer nismo mogle da mu odolimo.

I onda…

Neke od nas pristaju na “smarača”.

Tek da ne budu same.

Najverovatnije se i udaju za njega.

One koje imaju sreću shvate da je “smarač”hiljadu puta vredniji od onog slatkiša

Jer slatkiša ima svaka a “smarač”voli samo nas.

One druge…

Ostaju same i teše se raznoraznim teorijamanezavisosti i ženskim pravima.

Sve dok ne naiđe nov slatkiš.

A onda poučene iskustvom glume nedostupnost.

Tek da bi ga privukle i ne ponove grešku od ranije.

Moguće da funkcioniše.

Sve dok maske ne padnu a on ne shvati da pokraj sebe nema ženu koja ga je osvojila već neku drugu.

Tada one ponovo ostaju same.

Eto drage moje…

Uprkos proklamovanoj zrelosti i naprednosti ni mi nismo ništa bolje kada su u pitanju pravila privlačnosti.

Svakome je nedostupno privlačnije.

Izgleda da su pravila privlačnosti jasna i zapisana kroz vekove.

Like! 16