Volim putovanja.Ona su bukvalno moja hrana.Sećam se kako je izgledao moj prvi put sa 14 godina u Veneciju.Pola putovanja sam provela saklupljajući sa tadašnjom najboljom drugaricom raznorazne kremice koje su delili u prodavnicama kao reklamne uzorke.Sve do jedne bile su Italijanske marke.Posetila sam ju je nekoliko puta nakon toga.Poslednji put kada sam ušla u parfimeriju činilo mi se kao da sam ušla u Lili.Sve isto.Sve do jednog proizvoda.
Brendove odeće neću da pominjem.To svi znamo.
Polako mi se čini a se svi pretaramo u robote.Sve sa nekakvom namerom.
Što nas dovodi do moje neizbežne teme.Ljubavi.I ljubavi su postale jednokratne, praćene instant emocijama.
Niko više ne veruje nikome.Niko nikoga ne trpi.Svi raskidaju pod izgovorom biće još gore kasnije ako je sada tako.Niko se ne bori.Prava ljubav se doživi jednom ako imamo sreće a onda opeva i upoređuje sa drugima do kraja života.
Razočarenja na sve strane.Jer ako se 10 puta razočaraš naravno da će to da ubije u tebi svaku veru.Nema tu mnogo filozofije.
Nekako kao da se baš na to ide.Da postanemo roboti koju funkcionišu gorivo dnevnih potreba.
Nemamo poslove,oni koji ih imaju čuvaju ih kao kap vode na dlanu jer mogu već sutra a ih izgube.U firmama vlada haos.Baš zbog tog straha od gubitka podmeću se noge.Vrše prevare.Izriču laži.Meste smicalice.
Ljudi su postali sebiči.Zli.Bez duše.Pa onda izvoli pokušaj da poveruješ nekome u ovom vremenu.
Ako poveruješ proglase te budalom ako ne poveruješ optuže te da imaš strah ili da si hladan i zao.U najboljem slučaju ogorčen.
U svom tom haosu najviše trpe emocije.
Kao da se sve radi da ih odgurjujemo.Guramo u ćoškove.Pod tepih.Kako ponovo ne bi načinili istu grešku i nesebično ih dali.
Umesto njih zadovoljavamo se onim instant.
Sve je u ovom vremenu instant.Na žalost i emocije.
I samo ponavljamo život je kratak ,idemo dalje.Od tog silnog idemo dalje ne shvatamo da se zaprvo vrtimo u mestu.
Jedino često zaboravljamo život i jeste suviše kratak da bi ga gubili na nebitne stvari i lažna osećanja.
Opet želeli ili ne oni nam se nameću.
Lepo ja kažem roboti.Programiraju nas smišljeno da postanemo roboti što se svega tiče.
*NO* =-O *SCRATCH* %) :-$
Ček bre viteže ne razaznajem ove smajliće
Svi su različiti :)
,,Sve je u ovom vremenu instant.Na žalost i emocije." *OK* :-{} *HEART*
*YES* :-{} :-{} *HEART*
Moje mišljenje je da smo svi skupa postali razmaženi, siti svega, a opet nikada manje ismo imali. Nekada je bilo mnogo jednostavnije, ljudi su se radovali sitnicama, a danas imamo mnogo više i opet smo nezadovoljni.
Donekle se slažem sa "mister1971" - neka promena je neophodna. I jako želim da će biti bezbolna, iako potajno znam i strahujem da će naprotiv to biti jako grubo. Ali, nama tako nešto i treba. Dok se ne potresemo, mi smo nedokazani i slepi...
Kleopatro moja, kada Ona & Ona odlaze u Veneciju? :D
Ljubim do neba ;)
Da i moje jemišljenje to kao po običaju razmišljamo identično
Tako da nemam šta da dodam već potpisujem komentar :)
Hm Kleopatro.Dobra ideja :)
Uskoro ona i ona odlaze u Veneciju.Za koji dan :)
Ljubim i ja tebe do neba!
To je sve posledica liberalnog kapitalizma.
To je nesto najpogubnije po ljudsku vrstu,docim u isto vreme tehnoloski napredak nikad brzi nije bio.
Nečega jeste posledica
Šta vredi tehnološki napredak kada se duše uništavaju?
opet imam čiku u plavom sa desne strane , jel on to čuva tvoj blog :D
Hahahaha jel to samo kod mene? :))))))
jao šta mi uradi sa prvim pasusom ovog bloga , ode moje dobro raspoloženje u nepovrat *OK* , šta mi vredi što su putovanja kao hrana kad sam na goroj dijeti nego manekenke sa hranom , al zato ćerka putuje pa nekako živim od njenih slika i doživljaja .. nemoj više da pominješ putovanja imaj milosti , mada moram ti nešto priznati u veneciji sam bila jednog septembra , smrdela je voda - užas jedan *PARDON*
Pa dobro.Nisam i ja godinu dana bila nigde
To je za mene smrt bukvalno
Ali...ima da odem pa kud puklo...
Mnogi ljudi idu na putovanja radi reda ili tek da kažu da su bili
Ja idem tako i divim se
A Veneciju toliko volim.Ona je posebna.Može da miriše nešto extra kad je nikakvo ili obično ne vredi
U prevodu Veneciju mi ne diraj :)))
Obišla sam pola sveta ali u nju se nekako uvek vratim