Прилази ми једанпут девојка од 18 година, изазовно обучена и помало опијена:

– морам да поразговарам са Вама. Јако ми је тешко на души.

Руку на срце, не волим да причам с људима који су попили.

Ипак одговарам: «Па, хајде да попричамо.»

Испоставило се да је пре годину дана умрла њена мама. После таквог губитка није могла, боље рећи – није желела да се и даље држи чврстих животних начела. Отпочео је морални пад. Девојка је кренула путем свих могућих саблазни – блуд за ситне паре, пијанчење у друштву мушкараца, живот у ноћним клубовима и по баровима. Онда је дуг стигао на наплату – она се мучи: «Много ми је тешко. Шта да радим?»

Кажем: «Прво што треба да урадиш јесте да истог трена прекинеш да чиниш то себи. Спочетка се одреци јавних грехова – блуда, пијанства, пушења, теревенки...» А она ко из топа: «Али сад сви тако живе. И ја то желим... А шта с младошћу, чему она служи?»

Занимљиво питање: заиста, чему нам служи младост?

Како кажу млади, а можда им то неко други шапће: искористи живот до краја сада и одмах, једи, пиј, весели се – јер живи се само једном, а сутра умиремо.

Човек на почетку не жели да се бори, јер је борба одиста тешка: у 18 година не ићи у клубове, не гледати друге похотљиво, не љубити се, не излазити, не играти?! Да ли познајете много младих, који остају снажни пред искушењима нашег доба? Покажите ми их, а ја ћу другима причати о њима. Лакше је младој и лепој девојци да каже: «Не, ја не могу да живим тако строго», – али после тог одговора, ми ћемо се разићи попут бродова на мору. Тако се, нажалост, и десило. Прошло је већ неколико година, а ја је више нисам видео...

c/p

Like! 7