Umorna od lutanja, ona poslednjom snagom zakuca, ali niko ne odgovara. Ona pokušava

ponovo, jer veruje u nadu. Posle tišine, zgrči se i ćuti pred vratima. Nailaze hladni vetrovi.

Stoga se pripije uz svetlost kao udaljeni brodolomnik. Ali kada prekorači granicu o plašt noći

dotakne joj telo, ona zatvara kapke i tone.

Ne veruje svojim očima u kristale jutra.

Ni u vreme.

David Albahari

P.S.