06.04.2016
38, Kragujevac, Serbia
- Pitaju me ko je on.Ko je tvoje Sunce ,tvoj Mesec,tvoje svetlo u tami ,tvoja nada ?Pitaju me ko je tvoj zivot smisao tvog postojanja i zasto?Ja im se samo osmehnem, pomislim na njega i nista im ne odgovorim. Ali oni znaju o cemu ja pricam. To se vidi po meni. Vidi se u mojim ocima. Moje oci me uvijek izdaju. U mom pogledu se vidi on, kroz moje zelene oci zraci on. Ako se malo bolje zagledas i udubis u moj pogled, videces ga, videtces njegov osmijeh, njegove oci. Videces lepseg od najljepseg. Necu se boriti trazeci rieci kojima cu ga opisati. Tih reci nema, stvarno nema reci koje ga mogu toliko dovoljno dobro opisati. On je tako neobican, neodoljivo neobican. Poseban je u svakom pogledu, definitivno poseban. Svi se menjaju, svi postaju drukciji, sve ih citam kao knjigu, ali ne i njega. On ostaje uvek isti. On ostaje tajnovit do kraja. Ne mogu ga procitati, ne mogu ga dokuciti. Ne mogu ga shvatiti. Ne mogu shvatiti njegove neodoljive oci, ne mogu shvatiti njegov primamnjiv osmijeh, jednostavno ne mogu. Nikakva fizika, hemija, knjizevnost, nista. Nigdje ne mogu pronaci odgovor, nigdje ne mogu pronaci kljuc njegove tajne. Ne mogu pronaci kljuc njega da ga procitam, da ga shvatim, nigde ga nema. Ni ovde, ni tamo. Ni juce, ni danas ga nigde nema. Nema kljuca, nema otkrica tajne. Pitala bih ga ja sto je to posebno u njemu, u njegovom osmehu, njegovom pogledu, ali sigurna sam da ni on ne zna. Sigurna sam da on nema pojma kolko je poseban. Sigurna sam da ne zna koliko se istice u gomili. Svako ima svoju savrsenu osobu. I oni koji je nemaju, pokusavaju ju je pronaci. Ja njega nisam trebala naci, on je sam dosao. U pocetku mi nikad ne bi palo na pamet da bi me mogao toliko zbuniti, da bi me mogao toliko zacarati. Nisam odmah uocila njegovu posebnost. Ali u tome i jeste stvar. U tome i jeste bit njega. On svoju neobicnost ne pokazuje, on je sramezljivo skriva. Moras se dovoljno dobro zagledati u njega, njegov osmeh, ma u njega celog da shvatio/la da je drukciji, da je tako posebno neobican. I tek onda na kraju kad sam shvatila da bi i za njega zvijezdu s neba skinula sam ustvari shvatila koliko mi je trebalo da ga uocim. Koliko mi je vremena trebalo da shvatim da je on taj, da shvatim da nema boljeg, da shvatim da nema posebnijeg. Bez uvrede drugima, svi ste vi posebni na svoj nacin, ali ne kao on. Vi niste toliko tajnoviti, niste toliko neobicni da zauzmete visoko mesto na lestvici popud njega. Jednostavno njega nije moguce prijeci, nije ga moguce dostici. Verujte mi, kolko god se trudili necete uspeti. Postujem vas sve, sve do zadnjeg, ali opet morala sam reci svoje. Morala sam reci ono sto znam. Morala sam reci da je on jednostavno tajan, neobican i neodoljivo poseban. Morala sam reci da je drukciji, oprostite, morala sam :)
23 views
*HI* *THUMBS UP* *YES*