...ocima si znala da se smejes...
Oci sam ti zapamtio,i znam da cu ih pamtiti dok sam ziv.
Zao mi je ovih dana...bacamo ih,i ostajemo bez njih,nesvesni da se nikad nece vratiti...kad bacis kamen u ponor,ne ocekujes da se vrati zar ne?
Tako i ovi dani...juce...danas...sutra...
Ocima si pricala najlepse price,odavala ili cuvala najvece tajne,srno mala...
Plasljiva...
..a ja sam svo vreme treperio i plasio se ...strah je covekov prijatelj,zapamti to...onog momenta kada prestanes da se plasis i strahujes,izgubices deo sebe...ili deo nekog...
Znam..ziveti u strahu je naporno...
Znas...ziveti sa vazduhom u plucima je zajebano,ne mozes ga vecito drzati tamo...izdahnes...a nesto u tebi eksplodira..izadje i izleti van...i osetis olaksanje,udahnes novu kolicinu slatkog...sladunjavog i neophodnog vazduha...
Idemo dalje moja tugo...
Trosimo dane...bacajmo ih,nesvesni onoga sto nas ceka...jednom,negde..zalicemo...ja za tvojim ocima...
Ti-ko zna za cim...a mozda i neces.
Da smo barem umeli provaliju da izaberemo..neku ne toliko duboku,pa da mozemo da sidjemo na dno...ali-ne..i ti i ja smo suvise ponosni...
Suvise ponosni na svoje postupke...
L noc njene oci sanjive...

Like! 13