Tisina je opasna stvar...i ima svoju pricu...
I ti i ja..cutali smo svoje istine..i ti i ja,cutali smo i nadali se da ce onaj drugi da poklekne i porazi se...
Avaj...
Previse smo dobri ratnici bili...previse smo ovakvih borbi imali...
Porazi nisu sastavni deo nasih komplikovanih sklopova i bica...
Ali kako pobediti...kako odneti i zabeleziti pobedu nad nekim koga volis,a da mu pritom ne naneses veliku bol...
Sa onima koje ne volis,lako je...
Tisina je pocela lagano da zvoni...lagano,tiho..a onda sve jace...zvonjava me zbunjuje,i gubim moc realnog procenjivanja...onda sam se setio da si je,verovatno ti narucila...
Ne verovatno,vec sigurno...
Bubnjevi i praporci...vrisak...
Zvizduci neartikulisani,dobovanje po najfinijoj kozi....
Umirao sam...
Ti si i dalje sedela mirno,bar sam tako mislio...u sobi nase zajednicke propasti,u sobi ljubavi...u sobi nase proslosti...
Trenutak,a dug kao vecnost...i saznao sam jos jednu u nizu istina,buka,i nesnosna galama dolazila je iz tvojih usta...
Ti si vristala i jecala,tvoje sam krike cuo...
Ti si izbacivala iz sebe bol,na nacin koji je tako oslobadjajuc i tako ucinkovit...
Prisao sam prozoru,pogledao te poslednji put...i skocio...
Glavom napred u ponor...
Docekale su me ruke,nezne i mekane...docekale su me reci-ne dam...
Ne dam da mi odes,kako cu bez tebe da ostarim...
...umoran od svega,izubijan od samog sebe i svojih hirova,ustao sam sa poda..jer prozor nije bio prozor...i ponor nije bio ponor...samo sam zagnjurio glavu u tvoje krilo...
I predao se....
I klecao sam...
I cutke molio....
Poljubih ti ruke tople,pomazila si me...svitalo je...
Prvi zraci sunca su zaigrali po nama...
Kafa je bila tako ok.....