..stajao je na sred nicega...malaksao i iznemogao,ociju sagorelih i koze sprzene...
Zedan...
Na glad je odavno zaboravio...
Pesak mu je ulazio u svaku poru...
Sunce kao da nije prestajalo da sija,noc nije dolazila....
Izgubio je pojam o vremenu,ne secajuci se vise ni kad treba da svane ni kada da se smrkne...
Smrt se cerila...
Smrt ga je cekala...
Smrt dolazi polako...
Znao je da samo ne sme da stane...korak,po korak...nogu pred nogu...dalje,i jos...
Znao je da mora...
Imao je veru i ljubav...imao je za koga ziveti...i ziveo je,koracajuci...
Ona mu je bila vodilja,Ona ga je pomagala...
Ako prezivi,vredelo je svake kapi znoja i svakog jebenog koraka po uzarenom tlu...
Ako prezivi,napice se sa njenih usana,i utolice zedj...
Zauvek...
Plamen u kaminu,sazidanom od najskuplih cigala,gorela je jednolicno...
Cak i vatra je gorela apatijom...
Pio je vino,berba iz sesdeset i neke...
Najskuplje...
Osvrtao se,povremeno,nadajuci se..necemu,nekom...ali nikad nista,nikad niko...
Cak ni Kubanske igarete nisu mu vise pruzale zadovoljstvo...sve je -nista.
Prokletstvo..to je prava rec.
Mogao je za pola sata da ima 50 ljudi u ogromnoj odaji,stopala da mu ljube...nije ih zeleo...
Mogao je sve,a nije imao nista...
Novac..racuni...kurve......ostrva...bahanalije...
Nista..i jos gore...praznina...
Pustinja u coveku....
Magnum 357 je cekao,napunjen...na dohvat ruke...jedno BUM ce resiti sve....
Jos gutljaj vina,jos jedna pesma......jos jedan pogled na plamen....pozajmljivao je vreme,od buduceg spokoja...
BUM....
There are no comments yet.
Leave your comment, start the discussion!