Кроз снове
Ако заборавим – помирићу се,
али ако се сетим – понадат ћу се,
да жеља ми неће, тако лако од мене утећи.
И најзад успети те ти рећи,
оно што нећу тако лако никада порећи.
Да, ти си та!
Хајде да заједно, од сенки успомена,
стварамо себи хлад.
И мене Месеца пратимо траг.
Кроз снове и кроз твоје и моје,
али души увек крепке,
неме љубавне монологе.
Bravo, kolega!
*DRINK* *YES*
Bravo, kolega!
Два месеца и јаче нисам написао ни једну, а ова је баш једноставна. Хвала Унси *GIVE_HEART* *BYE*
*HI* *THUMBS UP* *BYE*
*GIVE_HEART* *KISSING* *BYE*
*OK* *HI*
*ROSE* *YES*