Као и у овој песми
Вера, ваљда никада незна,
шта јој недостатак елана,
и праве мере кроз будућност спрема.
Јер све што се морало,
сад се и онако више не мора.
Чак и завист поста некако жална до бола.
Лек сигурно није покора,
већ само увек спонтани искорак.
За који треба имати само среће и снаге.
Зато обично кажу - да све је било боље пре но сад.
Пре си могло негде и побећи, утећи...
али и душа neгде на кратко да се склони.
А сад, је дошло време - ту си већ где јеси,
те, шта ће да се деси - већ ће да се деси.
Зато, и што бих толико поштовао своје прошле године,
када оне и онако не поштују мене.
осим што су ме одржале и оволико у животу.
Кад ме сваким новим минутом и сатом,
болом и сећањем опомињу,
да их и онако све мање имам пред собом.
А ево, постоји и неко доба у животу,
када се људи просто само уплаше,
од превише изражајне мимике и логике,
и у објашњавању, али и у показивању,
као и логичном размишљању.
Ваљда понајвише због засићеношћу сопственом.
Зато је и искреност толико чудо код човека.
Јер прво што помислиш,
да постоје различити нивои исте,
јер све поредиш у размишљњу са собом.
Па тек касније схватиш да и она,
је у зависности само од тренутка,
расположења и виђења човека у моменту.
На крају почнеш да увиђаш,
и сопствено расположење при томе,
те колико је важно да се што више ствари
само у датом тренутку једноставно склопи.
Зато се поштују и памте ваљда само још тренутци.
Ваљда се због тога и потрудим,
да само још једном слажем себе,
увек мање од оног што мислим,
да још могу да поднесем.
И ако ме време разувери увек,
да и оно што могу,
па и на мишиће не успевам да изнесем,
те да просто само наставим даље.
Те кукам или се свему,
као и у песми овој – највише себи само ругам.
*THUMBS UP* *DRINK*
znam da sam samo brzopleto je stavio odmah na sajt i da je puna nedorecenosti i gram gresaka, ali na prvi dojam i ako je to neskromno, mislim da stvarno nije losa. Hvala *YES* *DRINK*
*OK* *OK* *DRINK* *KISSING*
*KISSING* *ROSE* *BYE*
*OK* *OK* *HI*