Danka46's blog
Ne mogu da verujem!Da li je ovo necija neukusna sala ili smo zaista toliko "omiljeni"da ne mogu a da nas za sve okrive...
I ja, ko sve ptice selice odleteh da prezimim,sa jednom razlikom...ne u topliji kraj vec hladniji.
Avion krcat,sva mesta popunjena,svud oko mene zamor na nasem jeziku.Po sletanju,kao po obicaju prvo nas doceka pasoska kontrola,vise kolona,i zna se gde prolaze oni sa evropskim a gde sa nasim ili ostalim pasosima.
Slucajno mi do uha dopre glas jednog od granicnih sluzbenika,glas odsecan cak bih rekla i frustriran,ili mu je bila namera da one koje ispituje zastrasi...ko ce ga znati.
Carinik:Kod koga ides?
Putnik:Kod rodjaka...
Carinik:Koliko ostajes?
Putnik:Dve nedelje...
Carinik sve glasnije:Koliko imas para?
Putnik sve tise:500 eura...
Carinik opet ponavlja pitanje:Koliko ostajes?
Putnik jedva cujno:JEDNU nedelju...promeni jadan misljenje,mozda iz straha da…
Blizi se ponoc.Posle sparnog letnjeg dana ni noc nije pomogla,temperatura tek za neki stepen
niza.Vracam se iz posete prijatelja,neplanirano dugo ostala pa nestrpljiva da stignem kuci, ne
volim nocne voznje a ima mi voziti oko dvadesetak kilometara.Vozim glavnom ulicom.Odjednom kola
ispred mene stadose,stadoh i ja,i cekam.Prolaze minuti nista se ne dogadja,kroz glavu mi prolaze
razne opcije.Da li je neka kontrola ili ne daj boze udes?Gubim strpljenje i izlazim iz kola da vidim sta
je uzrok zastoju,iza mene se vec formirala pozamasna kolona vozila. Krenem napred i ispred jednog
vozila ugledam dva
policajca i starijeg gospodina sa dugom sedom bradom oslonjenog…
JEDNA LJUBAV
Jedna je ljubav u koju se kunem,
vencem od brsljana,svoje vreme tekla;
Verovah Ti slepo,i zato sad trunem,
a Ti nisi zadnju,ni tog trena, rekla...
Bila si lepa,K"o pun Mesec sjala,
varljiv i hladan kad najvise blista;
Ja nisam znao,da si srce dala,
da je samo moja ljubav bila cista!
I prekide se lanac mojih snova,
kad oblak jedan vidik mi zamraci,
tu,gde ljulj cveta i ostre se kose;
A glas Tvoj lazni jos dolinom jeca,
jos cujem Tebe i cuvara smernog
k"o u magnovenju:"Zvoni...sad je nose..."
Bisenija Ilic...srebrna povelja na petom medjunarodnom festivalu poezije i pesnika
"Bolji zivot Invalida" Novi Sad 2006-te
Rodjen je na danasnji dan,nama svima znan i zbog svoje mudrosti obozavan...Dusko Radovic
Znam da ste ih citali,ali dozvolite mi, da Vas ipak na neke njegove aforizme podsetim!
Hrabri muškarci treskaju vratima kad ulaze u kuću, a kukavice samo kad odlaze.
Muškarci čitaju novine, a žene čitaju romane. Muškarcima više odgovora
mnogo kratkih uzbuđenja, a žene vole jedno, ali da traje dugo.
Niko ne veruje lepim ženama. Suviše su lepe da bi bile verne. Takav je slučaj i sa pametnim muškarcima.
Ima žena koje vole samo svoje muževe. Nisu ništa posebno ti muževi, već te žene.
Žene vole da…
U SUTON
Gledam Te.
Gledam u oblaku jednom,koji se igra.
Igra se oblak u suton.
On se igra,a
ja ga gledam.
Ne znam,dok stojim,da li to
oblak krije Tvoj sedi pramen kose?
Mozda su to brkovi?
A on,oblak izaziva!
Slije se,nacas,sa,Tvojim brkom,
cupne srebrni pramen,
otkrije usne tople i
tamne,i
pozove!
Pozove bledom,ruzicastom
bojom svojom,
promakne preko Tvoga cela,a
ruka moja,
podje!
Podje prema licu,
brkovima,
kosi.
Dotakne obrve,
pomiluje lice,i
zgrci se.
Od zelje i nedohvata,
zgrci se.
Bisenija Ilic
Jos jedna povelja na 4-om medjunarodnom festivalu poezije "Bolji zivot invalida"Novi Sad 2005
Да платимо, молим. Одвојено.
Били „хладни“ или не, Швеђани барикаду емоција не склањају
SECANJA
Na zidovima njene svetle sobe,
pejzazi rasutog cveca,
i mladice vitkih,sanjivih breza
kraj gustog,tamnog,niskog drveca.
Likovi dragi osmeh joj nude,
a kuce znanu staru toplinu;
Zenice njene osmehom rude,
mladost joj davna secanjem minu.
Ostan"te sa njom secanja,radost,
podjite mastom kroz polja cvetna,
vratite simbol zivota,mladost,
osmeh na lice za jutra sretna.
Bisenija Ilic
Danas je rekose dan roma,pa da Vam ga predstavim,njega,malog musavka.
Tog jutra sam,kad sam ga prvi put srela,izlazila iz prodavnice sa kesama hrane.
U podnozju stepenista je sedeo,mali tamnoput musavi decak.U nejakim rucicama je rastezao malu harmoniku,svaka druga dirka joj polomljena,mehovi iscepani,i dok je s mukom razvlacio iz nje su izlazili neki cudni zvukovi.
Pridjem mu blize,i ugledam tamnoputo slinama i prljavstinom umazano lice.
A oci,oci,me istog trena imresionirase svojim plavetnilom,i bistrinom.Ispred bosih nozica kartonska kutija sa malo metalnih novcica.
Ispruzim ruku da spustim papirnu novcanicu u kutiju a on ce meni...
"Necu pare"...pomislim nisam dobro cula...
"Necu pare"cuh ponovo...
"Kako nesec pare,zasto onda sedis tu,i trudis…