LecleriuS's blog

Pregoreli smo od briga i zaklanjanja Sunca rukama.
Umorili su nas redovi, nepravde i novčanici.
Pretvorili smo se u hodajuće kalkulatore i rastrzani vodamo delove sebe na kratkim lancima ulicama.

Ajde, da, sunce mu poljubim,
barem taj jedan dan u nedelji,
i sam predodređen da zauvek glumi neko šušmugasto međuvreme,
ajde da barem ta Gospođa Nedelja
ostane dan za čaj i bioskop,
za crkvu i knjige,
za cveće,
pijacu,
laganu kafu,
meškoljenje po krevetu.
Bez griže savesti.
Bez planiranja itave nedelje do poslednjeg detalja.
"Vratimo nedelju."
Zaustavimo glorifikaciju prezauzetosti.

Mene je nekad sramota da kažem da ne radim ništa.
Ili da gledam crtani.
Jer:
master
stipendija
posao
vežbaj
idi na probu
spremi se za nastup
uhvati konferencije
spremi poklone za rođendane
odi nekad kući...

I svaka je lista ista,…

Ti si, ćale, kriv što još ponekad ruske čeze lete po plafonu sobe moje, kao onda kad nad kolevkom si mi Onjegina recitovao.

Ti si, ćale, kriv što od malena umem udicu da vežem i iz prsta je izvadim bez suze, kao da čelična žica ne para kožu i krv se ne sliva niz laktove.

Ti si, ćale, kriv što su me još kao bebu u svakoj kafani beogradskoj po imenu znali muzikanti i što i danas, onako „damski“, škembiće u saftu poručujem pre nego salatu.

Ti si, ćale, kriv što nam je kuća zvonila pesmom a terzijan cepao žice na gitari.

Ti si,…

Ako se ikada sretnemo
posle mnogo godina

prepoznaćeš me
po onom ludačkom sjaju u očima
kada si mi blizu
po ubrzanom disanju
i pobesnelim otkucajima pulsa
prepoznaćeš me
po ognjenoj boji obraza
i želji koja izvire iz svake pore
prepoznaćeš me bez obzira na bore
koje će ostaviti vreme
bez obzira na nesiguran korak
i neku čudnu boju u mojoj kosi
Ako se ikada sretnemo
ne beži na drugu stranu ulice
ne sakrivaj pogled
potisni osećaj krivice
jer nisi bio kriv
nisi mogao zaustaviti vreme
i darivati mi godine koje
nisi imao više
ni julske kiše
od kojih rastu mladi suncokreti
u širokim poljima Vojvodine...
Ako se ikada sretnemo
pogledaj me bez…