02.08.2013
58, Prokuplje, Serbia
Sve se manja i prolazi...
Ljude koje srećem više ne poznajem, do juče puste ulice oživele a one kojima smo koračali tonu u samoću... nigde nikog
još samo ja koračam zvezdanom stazom snova koju su pre mene mnogi drugi izgazili svojim stopama... koračam i ostavljam za sobom izgaženo cveće razbijeno staklo i po koju kap kiše. Osvrnuh se za cvećem, htedoh zalepiti razbijeno staklo, al pokisnuh od kiše koju sam ostavio za sobom...
Od tada koračam svojom stazom ne stajem, ni kad koraci bole, ni kad bi da se vratim i neću se osvrnuti ni kada stignem do samog kraja...znam nije to više ona staza kojom sam prošao...
55 views
Nemam komentar...prelepo. Ostavlja bas dubok utisak.
Hvala.
Ne bih umeo da napisem nista nikad da ne umem j dusu da zavirim...Samo to sto napisem nikad ne bude onako jako kako gz unutra cuvam...
Divno napisano...Kad jednom odemo, više se ne okrećimo...
To više nismo mi i staza kojom smo prošli.
ne postoji proslo nema ni buduceg postoji samo ovaj treutak sada i mi u njemu on je istina on je sve sto imamo
*OK* *THUMBS UP* *YES* *HI*
*DRINK*