Jednom kad je bio oblacan dan, neki civek rece dosta mi je ovog sivila, ovde vise nema niceg za mene, odoh ja u svet da pronadjem suncane predele. I krenu put je vodio kroz sumu visokih i lepih hrastova, svakom se posebno divio i gledao hodao je dugo na kraju se umorio i ogladneo. Suma nije davala puno, poneki plod ovde ili onde, svetlosti je bilo sve manje, al su stabla bila sve lepsa i veca. Prosle su godine dok on nije shvatio da tim putem svetlost nece naci. Vrati se nazad odakle je i posao. Doceka ga divan i suncan dan, ali on je bio star i umoran i nije znao sta ce sa njim... 

Like!