U prirodi coveka je potreba za spoznajom BEZUSLOVNE LJUBAVI putem koje dolazi do dusevnog mira , spokoja i da ne kazem one toliko zeljene srece.
Priroda je sve savrseno nadesila i dala nam mehanizme da se ostvarimo kao ljudska bica, da dosegnemo radost zivota i spoznamo srecu.
Neki ljudi ranije , neki kasnije a neki nikada ne spoznaju dusevni mir a to bi se jos moglo nazvati i ,,emotivna zrelost'.
Emotivno sazrevamo kroz iskusenja (iskustva) a taj proces pocinje samim rodjenjem.Prvi dodir sa bezuslovnom ljubavi dobijamo od roditelja tj. od bliskih ljudi uz koje odrastamo. Ipak zabluda je da svaki roditelj bezuslovno voli svoje dete. Uglavnom je danas ta ljubav uslovljena raznim USPESIMA i pravilima pa tako ne volimo decu onakve kakvi jesu vec uvek postoji ono AKO.,,ako budes dobio peticu kupicu ti npr. biciklo ''u prevodu onda cu te voleti.Ta lazna ljubav na kasicicu zaustavlja duhovni rast deteta.Dete potiskuje u sebi tu prirodnu potrebu za istinskom ljubavi i sve vise i samo pocinje da veruje da u zivotu sve mora da se zasluzi.Ono se ostvaruje kroz drustveni zivot a svoje duhovne potrebe zanemaruje .
Dete postaje odrastao covek ali samo u smislu fizickog postojanja . Potisnuta potreba za ljubavlju ostaje da tinja i dalje , dusa pati a ta dusevna patnja samo raste.
Onda dolazi sledeca zivotna faza , potreba za ljubavlju suprotnog pola, potreba za potpunom celovitoscu . Osecaji ljubavi koje bismo trebali ostvariti tokom odrastanja tj. to neprocenjivo iskustvo nam omogucava da prepoznamo onaj deo nas u kome se ustvari krije SUSTINA.
Taj carobni deo nas postaje vidljiv tek onda kada dosegnemo odredjeni nivo svesti i mi se tada potpuno ostvarujemo i na pravi nacin osecamo zivot.
Medjutim sve je vise ljudi koji ne umeju da prepoznaju istinsku ljubav kada ih ona dotakne i u tome je nesreca odraslog coveka.To su TRAGACI , to nisu ljudi koji ne umeju da vole vec ljudi kojji ne prepoznaju osecaj ljubavi , ljudi cija dusa vapi da se ostvari , ljudi koji negde duboko osecaju tu iskonsku potrebu za srecom ali su na potpuno pogresnom putu.Njihov ego ih svo vreme laze da su postigli sve u zivotu ali njima uvek nesto fali .
Nema JEDNOSMERNE ljubavi pa tako je i izmedju muskarca i zene , postoje samo situacije kada do spoja dodje a jedno od njih dvoje nije toga svesno.Do te situacije dolazi upravo zbog toga da bi ova jedna strana pomogla drugoj da jos malo duhovno poraste.To ce se desiti samo ukoliko se toj osobi pruzi iskustvo te carobne ,,bezuslovne ljubavi'' . Tada ce osoba koja na izgled ne voli videti sebe u ogledalu , tada ce osetiti blagoslov i mir u dusi . I nije isto da li mislimo da volimo nekoga ili zaista volimo, cesto smo i sami zarobljeni u lazima svog ega ali ako nekoga zaista volimo istinski i duboko onda je to sigurno nasa srodna dusa kojoj treba da damo sebe bezuslovno i stavimo ogledalo ispred nje .
Hteli mi to ili ne taj proces ce se kad tad desiti pa tako cesto imamo slucajeve da ljudi i nakon vise decenija ponovo sretnu onu istu osobu koja im ranije nije bila zanimljiva. To samo znaci da su duhovno narasli i da su sada na istom nivou , da mogu krenuti novim putem , putem radosti zivota.
Fizicka razdvojenost ne moze da utice na postojanje ljubavi , ona je uvek tu u nama samo je nismo svesni.
Tragaci su veliki emotivci , nemirnog duha i jake energije , ta energija je kao gorivo za automobil , to je samo fizicka snaga da ne kazem kondicija.Oni menjaju partnere i zive na izgled burne zivote glumeci sebe same. tesko ce priznati da pate jer zive u pogresnom ubedjenju da ce TRAGANJEM ipak natrcati na to nesto sto im tako jako nedostaje. LJubav uvek sama dolazi niotkuda i ne moze se PRONACI ! Trazenje ljubavi je uvek uzaludan posao a ono sto mi trebamo jeste da to shvatimo i dozvolimo onima koji nas istinski vole da sagledamo svoju dusu tj. da osetimo sebe same.Treba samo da naucimo da prepoznamo ljubav a ne da je trazimo jer ona je mozda vec tu .
Neki ljudi su TRAGACI citavog zivota a ta patnja ih cesto vodi u bolest i prerani kraj jer u procesu zivota ukoliko se ne spozna bezuslovna istinska ljubav gubimo kontakt sa zivotom. Covek ne moze da izbegne taj proces a ziv covek je samo onaj koji voli a ne onaj koji TRAGA !
Ja vise ne tragam a to me cini srecnom . Iako muskarac koga volim jos uvek trazi svoje ogledalo ja ne patim . LJubav nikada ne izaziva patnju , tamo gde je patnja to nije ljubav.Mozda mi nikada necemo fizicki biti jedno uz drugo ali osecaj ljubavi ce biti tu za vecnost. Istina je da ponekad tugujem ali tuga i patnja nisu isto.Vazno je da sam pronasla svoj dusevni mir i spokoj . Mozda nekada i tamo negde ja i ta moja srodna dusa budemo skupa , mozda , cudni su putevi gospodnji :) ! autor- Sanjalica