19.08.2013
58, Prokuplje, Serbia
Ponekad kad je leto već prošlo a jeseni još nema nastupa nekakvo među-doba kome jedino šetnja može dati pravi smisao.
Ljudi postanu nekako setni, a priroda tiha i pitoma.
Sve u svemu pravo vreme da čovek zastane i osvrne se oko sebe.
Jednom se za vreme takvog među doba, moja sasvim obična šetnja pretvorila u dilemu koja će me pratiti celi život.
Naime prišla mi je jedna devojka sa vrlo smešnom kapom na glavi i ćutke , očima zatražiila da pripali cigaretu.
Pošto je duboko povukla dim podigla je pogled i ponovo se ćutke zahvalila. Imala je oči koje govore. Takvim očima jezik nije potreban.
Upitah nešto tek da tišina ne pobedi a onda je sve ostalo u sećanju ostalo kao trenutak i ako smo nastavili šetnju skupa i proveli dosta vremena u razgovoru...
a onda drugi trenutak kad mi ostavlja svoj broj...
obećah da ću se javiti koliko već...
njena kapica koja nestaje u daljini i moj korak kroz razvejano lišće.
Ne pozvah nikad a od tada mnogi koraci miniše praćeni vetrom u vetar i nepovrat da stignu...
lišće koje se tako nežno ptosu trag nam zatre.
Uvek sam se pitao kuda bi me koraci odveli da sam ispunio obećanje...
Ljudi postanu nekako setni, a priroda tiha i pitoma.
Sve u svemu pravo vreme da čovek zastane i osvrne se oko sebe.
Jednom se za vreme takvog među doba, moja sasvim obična šetnja pretvorila u dilemu koja će me pratiti celi život.
Naime prišla mi je jedna devojka sa vrlo smešnom kapom na glavi i ćutke , očima zatražiila da pripali cigaretu.
Pošto je duboko povukla dim podigla je pogled i ponovo se ćutke zahvalila. Imala je oči koje govore. Takvim očima jezik nije potreban.
Upitah nešto tek da tišina ne pobedi a onda je sve ostalo u sećanju ostalo kao trenutak i ako smo nastavili šetnju skupa i proveli dosta vremena u razgovoru...
a onda drugi trenutak kad mi ostavlja svoj broj...
obećah da ću se javiti koliko već...
njena kapica koja nestaje u daljini i moj korak kroz razvejano lišće.
Ne pozvah nikad a od tada mnogi koraci miniše praćeni vetrom u vetar i nepovrat da stignu...
lišće koje se tako nežno ptosu trag nam zatre.
Uvek sam se pitao kuda bi me koraci odveli da sam ispunio obećanje...
61 views
(y)...(y)
hvala komšinise...
Odličan smisao za formu kratka priča, jasna i kratka rečenica, opisi, iskazana emocija, bravo!
Hvala Ljiljo kratke price u poslednje vreme najradije pisem dopada mi se ta forma
*HI* *THUMBS UP* *YES* *BYE*